На месту изабраном за садњу треба ископати прилично велику рупу. Његове димензије за један грм су пречника и дубине пола метра. Даље, рупа је за две трећине испуњена плодном смешом. Компоненте смеше: хумус, тресет, песак, баштенска земља, око канта сваког састојка.
Даље се полажу ђубрива. То може бити 0,5 кг суперфосфата или 1 кг коштаног брашна, кашика железовог сулфата и око литра пепела у контејнеру. До краја попуњавамо рупу оплођеном смешом. Наравно, најбоље је припремити садну јаму пре времена, док тло има времена да се смањи.
Лето је најповољније за садњу божура, наиме август. Пре доласка хладног времена, биљка ће имати времена да се укорени и укорени.
Најбоље је садити божуре у резницама. Најприкладнији деленки су они који су одабрани од грмља 4-5 година. Треба упозорити почетнике цвећара. Не бисте требали узимати посекотину са обиљем бубрега или ону највећу. Када се биљка подели, њени корени су оштећени и више не могу да испуњавају своје функције да би обезбедили живот биљке у потпуности. Увенуће и можда неће дати цвеће.
У припремљеној рупи, рез се поставља тако да је бубрег на врху само мало прекривен смешом. Затим, залијте садницу. Потребно је пуно воде, довољна ће бити једна и по канта за једну садницу. Након што се земља смањила, грм се поново посипа. У овом случају, последњи пупољак треба продубити за 5-6 цм. Ако је пупољак утонуо у земљу на велику дубину, тада божур може дати мале цветове или уопште не цветати.
Иако садња божура није лака, јер је потребно време, али ће на овом месту расти врло дуго, око 20 година. Грм не захтева трансплантацију. Ако се правилно побринете за то, онда ће вас грм дуго одушевити, украсити врт и мирисати нежном аромом.
